Skolioza

Glavni ciljevi terapije skolioze su zaustavljanje progresije deformiteta i održavanje postignute korekcije. Lečenje skolioze može biti konzervativno i hirurško. U okviru konzervativnog (neoperativnog) tretmana sprovodi se   FIZIKALNA TERAPIJA  koju sačinjavaju: Kineziterapija  tj grupne ili individualne korektivne vežbe sa fizioterapeutom, Fizikalna tzerapija sa modernim aparatima za jačanje paravertebralne (leđne) muskulature duž kičme, Hidroterapija  u hidromasažnoj kadi ili bazenu, Ortoze (mideri ) po meri pacijenta za korekciju krivine i držanja tela.

Dijagnozu skolioze postavljmo na osnovu kliničkog pregleda i RTG snimka kičmenog stuba. RTG snimak se radi nu dve projekcije u stojećem stavu. Ugrao krivine se izražava u stepenima a određuje metodom po Cobbu.  Takođe možemo odrediti kolika je rotacija kičmenih pršljena prema stepenu pomeranja spinoznog nastavka od njegove središnje linije. Postoje prvi, drugi i treći stepen rotacije. Postoje testovi pomoću kojih odrfeđujemo koliko će još naši pacijenti sa skoliozom rasti što nam eje veoma važno da bi mogli da odredimo prognozu krive kičme. Gledamo koliki je stepen osifikacije epifize kriste ilijačne kosti tkz. test po Risseru. Može se odrediti i stepen osifikacije tela pršljenova i stepenj osifikacije ručnog zgloba i zglobnih prstiju. zatvorene epifize ukazuju da je rast završen.  Na prognozu skolioza utiče uzrast deteta, lokalizacija krivine i brzina rasta deteta. Lošiju prognozu imaju krivine koje se javljaju u mlađem uzrastu i koje se nalaze ...